Svetske banke prelaze u državno vlasništvo

Nacionalizacija izgleda više nije bauk na Zapadu: vrh američkog političkog establišmenta sve češće spominje „podržavljenje banaka” kao moguće privremeno spasonosno rešenje za oživljavanje finansijskog sistema

U svojoj već drugoj godini, najteža globalna ekonomska kriza od Drugog svetskog rata, prelazi krajem ove zime u fazu galopa, bez jasnog cilja na horizontu.

Eskalacija krize zbog koje bi samo u 2009. godini, bez posla i novčanih sredstava za život, moglo ostati između 30 i 50 miliona ljudi diljem sveta – vidljiva je ne samo po svakodnevnom urušavanju berzi, skoku cene zlata, krahu banaka i kompanija, i socijalnim protestima.

Retorika svetske finansijske i političke elite sve češće sadrži „štopericu” – vremensko oročavanje sledeće, sve mračnije prognoze datuma oporavka sadašnjeg globalnog poretka, ali i dokaze o dramatičnoj rastavi od nekih do juče neprikosnovenih ideoloških ubeđenja razvijenog Zapada.

Izvršni direktor Međunarodnog monetarnog fonda Dominik Štros-Kan je 28. januara procenio da će svetska ekonomija u 2009. godini porasti za samo 0,5 odsto – u prevodu najmanje od Drugog svetskog rata tj. drastično manje od prognoze Breton Vud institucije novembra 2008. godine. Ove sedmice Štros-Kan je – na osnovu „novog sagledavanja informacija o krizi ” – procenio da bi „svetska ekonomija u 2009. godini mogla biti u još gorem stanju” nego što su mislili 28. januara. Oporavak svetske privrede mogao bi se očekivati početkom 2010. godine, pod uslovom da „vlade širom sveta preduzmu prave korake”, izjavio je Štros-Kan, bez pojašnjavanja kakve bi to korake vlade trebalo da preduzmu. U tom kontekstu, tamo gde bi se do juče svet najmanje mogao nadati – u centrima moći kapitalističkog Zapada sve češće se, iako kroz zube, govori o „nacionalizaciji” – kao mogućem, privremenom rešenju za haos na globalnom finansijskom tržištu – podstaknutom urušavanjem američkog hipotekarnog tržišta avgusta 2007. godine.

Decenijama prezirana kao komunističko-socijalističko oruđe u ekonomiji, „nacionalizacija” je od prošle jeseni postala – trenutno – poslednja linija odbrane dela bankarskog sistema u Nemačkoj, SAD, Velikoj Britaniji...

Američki investitor Kristofer Flauer na svojoj koži je juče osetio dramatičnu promenu odnosa zvaničnog Berlina prema tabu-temi „nacionalizacije”. Vlasnik kontrolnog dela akcija posrnule minhenske banke „Hypo Real estate”, Flauer je juče saznao za odluku nemačke vlade da prvi put od 1931. godine dozvoli nacionalizaciju banaka. Suočena sa basnoslovnim gubicima irskog ogranka banke „Hypo” prošle jeseni, nemačka koaliciona vlada se mesecima gložila oko modela akcije neophodnog za očuvanje „strateške finansijske institucije”. Kancelarka Angela Merkel i ministar finansija Peter Štajnbruk mislili su različito o načinu na koji bi nemačka država trebalo da priskoči u pomoć banci čiji se irski ogranak nekontrolisano upleo u visokorizične finansijske transakcije koje su rezultirale basnoslovnim gubicima. U međuvremenu, finansijska injekcija zvaničnog Berlina „Hypo” banci prošle jeseni, od oko 100 milijardi evra u državnim garancijama, nije uspela da pomogne njen oporavak. „Prelazak banaka u državno vlasništvo predviđen je samo kao poslednji korak kojim treba spasavati neku banku od bankrota”, saopštila je savezna nemačka vlada, ukazujući da se uredba o privatizaciji minhenske banke može primenjivati samo do kraja juna 2009. godine – pokušavajući da akcentom na „privremenost mere” razveje zebnje investitora, političkih protivnika i poreskih obveznika.

„Nemačkoj nije potreban slučaj „Braće Liman”, upozorio je ministar Štajnbruk, podsećajući kako je pred ravnodušnim očima zvaničnog Vašingtona bankrotirala jedna od najstarijih, i poslovima prema Evropi najviše okrenutih, američkih banaka.

Spektakularni krah banke „Braća Liman” septembra 2008. godine, i 36 sati između 17. i 18. septembra kada su, nakon neočekivanog bankrota te američke banke, akcije na svetskim finansijskim berzama izgubile oko 600 milijardi dolara – bio je posebna tema nedavnog Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.

„Koji su politički, psihološki i tržišni faktori prethodili jednom od najtežih finansijskih lomova u prošlom veku”, pitali su organizatori Foruma u Davosu okupljenu svetsku političku i finansijsku elitu. „Vlade i centralne banke morale su prošle jeseni da spasavaju globalni finansijski sistem od sigurnog kolapsa. Donedavno neprikosnoveni princip slobodnog tržišta smatran je uslovom razvoja. Novonastala situacija ukazuje na potrebu definisanja najefikasnijeg sistema regulisanja globalnog finansijskog sistema” – zaključak je prestižnog Foruma na kome je ove godine učestvovalo 2600 predstavnika svetske političke i ekonomske elite.

Odluka Bušove administracije da ne pritekne u pomoć „Braći Liman” smatra se jednim od sudbonosnih okidača globalne finansijske krize. Nedoslednost bivše američke administracije prema posrnulim stubovima tamošnjeg finansijskog sistema: banci „Bear Sterns”, „Vašington Mučual”, hipotekarnim kućama „Fani Me” i „Fredi Mek”, osiguravajućem gigantu „AIG”... vidno je ugrozila rejting američkog finansijskog establišmenta pred domaćom javnošću ali i ostatkom sveta. Pod pritiskom Bušove administracije „DŽej Pi Morgan” banka kupila je oronulu banku „Bear Sterns”. Vašington je zatim dozvolio da banka „Braća Liman” bankrotira, Bušova administracija je potom „preuzela” vodeće svetsko osiguravajuće društvo „AIG”.

„Oklevajući da razradi jasnu strategiju prema urušenim američkim investicionim bankama, administracija je izložila riziku ogromne sume novca poreskih obveznika. Pokušavajući da izbegne nacionalizaciju, vlada SAD je mesecima svesno sklapala loše spasilačke ugovore sa potonulim privatnim bankama, izlažući obveznički novac nepotrebnim rizicima”, američka agencija „Blumberg” prenosi ocenu profesora Vilijema Bleka sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Kanzasu.

Vrh američkog političkog establišmenta danas sve češće spominje „nacionalizaciju” kao moguće privremeno spasonosno rešenje za oživljavanje bankarsko-finansijskog sistema. Savetnici novog američkog predsednika Baraka Obame, novi američki ministar finansija Timoti Gajtner, predsednica Predstavničkog američkog kongresa, čak i Alen Grinspen, nekadašnji predsednik Centralne banke SAD – legendarni zagovornik deregulisanog finansijskog tržišta ovih dana priznaje da bi „nacionalizacija američkih banaka mogla biti privremeno rešenje da bi se razdvojili propali rizični kreditni poslovi od zdrave aktive i podstakao novi investicioni ciklus”... Američki ministar finansija Gajtner najavio je nedavno da će se američke banke uskoro naći na diskretnom ispitu iz izdržljivosti stresa. Berzanski kladioničari već tipuju da bi se – nakon aprilskog izveštaja o poslovanju u prvom tromesečju – „Bank of Amerika” i „Siti grup” mogle neminovno naći na udaru nacionalizacije.

Vrednost akcija „Bank of Amerika” i „Siti grup” juče su na Volstritu nastavile da gube vrednost, izvestio je „Fajnenšal tajms”. Na vest o padu vrednosti američkih banaka, berze širom ostatka sveta ponovo su zabeležile pad vrednosti akcija i novo povlačenje investitora: globalna finansijska kriza će potrajati.

(Politika)